Rodjendan

Sinoc smo, lutajuci po gradicu, trazili neki pristojan bar. U Luang Prabangu ima svega 10-tak barova, a zadrzavanje na ulici posle 24h nije dozvoljeno (po zakonu), tako da ova potraga i nije bas jednostavna. Iz jedne male poprecne ulice cula se glasna muzika. Mislili smo da se radi o baru, medjutim kada smo prisli blize ispostavilo se da je u pitanju obicna kuca u kojoj je veca familija proslavljala rodjendan uz karaoke. Jedan od njih nas je primetio dok smo stajali ispred ulaza, dotrcao do nas i pozvao nas da se pridruzimo, a odmah za njim je dosla i slavljenica. Naravno da smo prihvatili. Nema covek priliku svaki dan da prisustvuje originalnoj Lao zurci. Naucili smo dosta toga (izmedju ostalog da lao ljudi mnooogo vole pivo i da nema sansi da ih odbijes ako te ponude). Pije se iz jedne case koja kruzi (po pravilu iz leve ruke), a pored te case, svako ima i svoju koja se dopunjuje cim se malo otprazni. Sve u svemu, jos jedna interesantna noc...