Hill tribes

Evo me, zivog i zdravog, ponovo u Chiang Mai-u, nakon trodnevne avanture po planinama severnog Tajlanda. Sve je proslo kako sam i ocekivao. Sto je najvaznije ni jedan komarac me nije ujeo (nije ih ni bilo mnogo), tako da je bilo kakva opasnost od malarije iskljucena. Inace, komaraca ima mnogo vise u vreme kisne sezone. U toku zime ovde nema mnogo kisa. Od kada sam stigao u Tajland jos nije pala ni kap kise.
Posto je ovakav put izuzetno interesantnan, a treneutno ovde nemam dovoljno ni vremena ni prostora da kucam mnogo, samo u najkracim crtama cu opisati sta kroz sta sam prolazio.
Najpre smo se uputili manjim kamionom ka jednom od najvisih planinskih venaca u Tajlandu, nakon cega smo nastavili peske nekih 3,5 sati. Posto smo prepesacili 15-tak km, konacno smo stigli do sela Mae Chai u kome zive pripadnici plemena KAREN. Sva plemena koja cu pominjati su karakteristicna po tome sto se ne mesaju sa ostalim stanovnistvom, i moguce ih je razlikovati vizuelno. Cim vidis coveka, po izgledu znas kom plemenu pripada. Noc smo proveli u jednoj od njihovih kuca. Kuce su napravljene od drveta i izdignute na oko 3m iznad zemlje (na drvenim stubovima).
Stanovnici govore svoj (Karen) jezik koji nema nikakve veze sa tajlandskim jezikom. Pleme je pre mnogo vekova stiglo sa Tibeta. Mnogo interesantnih detalja sam tamo video, ali o tome kada se vratim u Srbiju. Sledeceg dana smo rano ujutru krenuli ka drugom selu. Prvo smo pesacili 4,5 sati, a zatim jos 2 sata jahali na slonovima. Jahanje slonova je prica za sebe, a i sami slonovi u neverovatno dobrocudna bica. I stvarno su ogromni. Mnogo veci od onih koje vidjamo u ZOO-u. Meni je inace zapao beba-slon (najmanji od svih), star svega 4 godine, ali fino smo se druzili, iako je bio malo nestasan. :)
Tako smo, nakon 6,5 sati stigli u drugo Karen selo, malo vece od prethodnog. Tu smi i prenocili, a i hranili se njihovim domacim specijalitetima.
Treceg dana smo nastavili na splavovima koje smo prethodno napravili od bambusa, niz reku (oko 3 sata). Ovaj put je isto tako bio krajnje interesantan, posto reka nije ni malo 'pitoma'. No, iako smo par puta bili jako blizu ispadanja, nismo ni jednom pali u vodu. Nakon splavarenja smo posetili jos dva sela. U prvom zive ljudi plamena LAHU, a u drugom AKHA. Detalje o svemu ovome, kao i slike, videcete po povratku.