Jos jedan obican dan

E, pa sada i ja konja (pardon, motor) za trku imam. Juce sam iznajmio motor HONDA Wave (kud svi turci tu i mali Mujo), pa cu sada i ja malo da sviram. :) Wave je inace sasvim solidan model, 125cc, i vrlo je popularan u svim zemljama ovog regiona (Cena rentiranja: 2.2 EUR za 24 sata).
Jutros sam poranio i krenuo (naravno, na Hondi) na put ka unutrasnjosti, do najpoznatijeg arheoloskog nalazista u Vijetnamu - My Son. Voznja je bila prijatna (ako se izuzmu guzve na jednom delu puta) i nakon sat ipo vremena lagane voznje presao sam 65km i stigao do My Son-a. Nalaziste je ustvari bivsa naseobina naroda Champ (jos uvek su se odrzali u malom broju u Laosu i Kambodzi). Naseobina datira iz 4. veka. Champi su u to vreme bili jedan od najnaprednijih naroda kada je arhitektura bila u pitanju. Posebno su usavrsili gradnju pomocu cigala koje su pravili na poseban nacin i koje jos uvek odolevaju vremenu.
Ono sto je bilo isto toliko interesantno je sam put. Na putu do My Son-a prosao sam kroz 7-8 sela. U vecini mesta ljudi su me iznenadjeno gledali (posto tamo definitivno nema mnogo zalutalih turista), a deca bi po pravilu mahala i vikala Hello! (verovatno jedinu rec koju znaju na engleskom). Zao mi je sto nisam imao nekih slatkisa da im podelim. Prosao sam pored velikog broja pirincanih polja u kojima su radnici (uglavnom zene) vredno radili, pored nekoliko skola u kojima djaci jos uvek nose pionirske marame i svi su obuceni u istu odecu. Na par mesta sam stao da bih napravio poneku fotografiju, posto su pejzazi na momente bili predivni.
Nakon povratka u Hoi An, poslepodne sam proveo na plazi, posto u narednih desetak dana verovatno necu biti u prilici da se kupam u moru. Sutra u podne letim u Ho Chi Minh City.