Hoi An

Nakon 14 sati voznje u izuzetno dobrom vozu (spavaca kola) stigao sam u Da Nang. Put je prosao bez problema. Pruga je prolazila tik uz obalu, po obroncima planine, tako da je pogled bio izuzetan. Posebno u delu izmedju Hue-a i Da Nanga. Nakon sto sam stigao, nisam prihvatio ponudu da budem prevezen u Hoi An turistickim autobusom (A/C, minibus), vec sam trazio da me moto-taxi preveze do obicne autobuske stanice, da vidim kako to ovde funkcionise. Autobus sa kojim sam isao je bio u fazi raspadanja, a prva stvar koja mi je pala u oci (posto sam sedeo u prvom redu) je dodatna rucica uz volan jarko zelene boje. Pogadjate, radi se o sireni. Misku nije bila dovoljna obicna sirena (nju koristi samo kada pozdravlja prijatelje na ulici), vec je po sistemu "uradi sam" dodao jos jednu koja se po snazi moze meriti sa nasim brodskim sirenama. Medjutim, bez obzira na snagu, retko ko se ovde obazire na to sto neko svira. Svi su vec oguglali. Ipak, bilo je interesantno posmatrati kako se Misko hrabro probija kroz najezdu motocikala i ponekog zalutalog pesaka, istovremeno svirajuci samo njemu poznatu simfoniju za dve sirene bez violine.
Nakon sat vremena voznje u autobusu punom uglavnom ljudima iz okolnih sela, stigao sam u Hoi An. Nekada najbitniji centar trgovine (sa kinezima i japancima), a danas mali gradic na obali pod zastitom UNESCO-a. Daleko prijatnije mesto za odmor od velikih gradova, a uz to ima i jako lepu plazu 4km od grada. Prvi utisak je jako dobar. Izgleda da cu ostati ovde bar 3-4 dana.