Budizam

Setajuci po Vientianu, usao sam u dvoriste jednog od mnogobrojnih budistickih hramova ovde. Razgledajuci okolne gradjevine naisao sam na jednog buduceg monaha (u narandzastim odorama). Nakon sto sam rekao "Sabaydee" sto je na lao jeziku "Zdravo", on se iznenadjeno okrenuo i odgovorio mi "Hello". E, tu sam ja bio iznenadjen, posto ovde jako mali broj ljudi govori neki strani jezik (a i oni koji "govore", govore ga tako da je razumljivo mozda 20% onoga sto kazu). Bio je iznenadjen, jer kako kaze, obicno se stranci "plase" da razgovaraju sa monasima. I tako, ispricasmo se nakon toga nas dvojica dobrih pola sata. Imao sam bas originalnog vodica. Inace, u kratkim crtama, on je u hram stigao (kao i vecina od preostralih 25 'pocetnika' za monahe) iz juznog Laosa, iz jednog vrlo malog sela. Nakon zavrsene srednje skole zeleo je da nastavi skolovanje, ali naravno, nije bilo dovoljno novaca za to. Hram je bio jedina opcija da dodje u Vientiane. Obicno pocetnici stizu u hram sa 14-16 godina, i u svojoj 20-21 mogu postati monasi, kada se i vecina njih vraca u odakle su dosli. Izmedju ostalog pricali smo i o religijama. Oni, naravno, ne znaju mnogo o hriscanstvu. Budizam se ovde malo izucava u srednjoj skoli. Inace, na naki nacin su diskriminisani od strane drzave, posto monasi nemaju pravo da pohadjaju drzavne skole (koje su jeftinije), vec im je jedina opcija - privatna skola (oko 300 USD/god, sto je jako veliki novac ovde).